1. Zdravo draga Nataša! Možete li se za početak ukratko predstaviti mojim čitaocima?
Veliki pozdrav i hvala Vam puno na pozivu da budem "gost" na Vašem blogu!
Ja sam neko ko je pre više od 10 godina odlučio da spakuje svoj život u 4 kofera, napusti sve što poznaje i što voli, i sa svojom porodicom (sinom, koji je tada imao 5 god. i suprugom) krene u daleku Ameriku, u nešto potpuno novo za sve nas, bez garancije da ćemo uspeti.
Imala sam sreću (nadam se da jeste sreća, a vreme će pokazati) da budem izvučena na lutriji za zelenu kartu. Otkuda i ta mogućnost da se cela porodica preseli na potpuno drugi kontinent. Životni putevi su čudni i nepredvidivi, a mi smo smatrali da pružene šanse treba iskoristiti. Po struci sam filolog, ali se time nisam bavila kako u Srbiji, tako ni ovde u Americi, i moje je radno iskustvo ovde krenulo u nekom drugom smeru.
2. Vi ste pravo osvježenje na društvenim mrežama. Dijelite sa nama neke specifične situacije od zdravstvenih pitanja do anđela i duhovnosti. Kako je započelo sve to i šta Vama znači, obzirom da već neko vrijeme živite u USA?
Hvala Vam što tako mislite. Što se samog Youtube kanala tiče, on se dogodio spontano, bez plana. Naime, prvo sam "pustila" u javnost neke kratke imitacije, jer imitacija je nešto što me inspiriše i zabavlja celoga života. Za vreme moje duže posete Srbiji, 2015-te god. javila su se čudna osećanja, jer većina nas koji žive tako daleko od svojih država, od svog naroda, neretko imaju osećaj raspolučenosti. To je jedan veoma tužan i težak osećaj. I tada sam poželela da to napišem, prenesem svoja osećanja kroz reč, ali s obzirom da nisam pisac, delovalo mi je lakše i prisnije da jednostavno uključim kameru na svom mobilnom telefonu i krenem da pričam svoju priču ispočetka. To se i dogodilo po mom povratku u Ameriku i ubrzo su počeli da se javljaju ljudi koji su me razumeli, saosećali sa mnom, i utoliko je više moja strast prema snimanju videa, u kojima se direktno obraćam svom narodu kome suštinski i pripadam, bivala sve veća, kao i radost što sam osetila povezanost ne samo sa ljudima nego i sa mojim tlom. Kao da je veza tada bila ponovo uspostvaljena. Veoma mi znači ta vrsta komunikacije i uopšte razmena mišljenja sa našim ljudima, i to je nešto što me ispunjava i čini srećnom.
Shvatila sam, barem kad sam ja lično u pitanju, da će uvek postojati ta raspolučenost u meni između dva sveta, ovog američkog i onog odakle potičem. Shvatila sam i da se može voleti i druga država skoro kao svoja, ali uvek postoji jedan deo koji je nezamenljiv i nenadoknadiv i to je normalno. U tom smislu meni je Youtube zaista poput vremeplova, virtuelno sredstvo kojim "putujem" kako bih bila bliže svojim ljudima. Važno je biti svestan svojih osećanja jer nam to može pomoći da nađemo mir i izaberemo pravi put.
3. Ja sam jednom naišla na jedan Vaš youtube video o životu u Americi, i nisam se digla dok nisam sve pregledala sa Vašeg kanala haha. Kako se desio taj odnos između Vas i kamere jer jako dobro komunicirate i nama prenosite takvu pozitivnu energiju?
Drago mi je što prepoznajate moju pozitivnu energiju. U početku nisam bila opuštena, ali nešto me vodilo. Ja sam na neki način prosto morala da se izrazim. Početak je bio čudan, jer tada vi ne znate da li pričate samo sa kamerom i da li će iko ikada to gledati. Onda se pojave ljudi koji vas prate, pa vam i to bude dodatna napetost i odgovornost, jer znate da neko ipak sluša o čemu govorite. Sada sam puno opuštenija, bitno je samo da imam inspiraciju, i onda snimanje nije nikakav problem. Za mene je to sloboda izražaja, nešto kreativno u čemu mogu biti svoja, ono što jesam, i mogu da podelim sa našim ljudima, tako reći mojim virtuelnim prijateljima, kako izgleda život u Americi, koje su prednosti, koje su mane ili zablude, ali provuče se i poneka imitacija jer to je nešto što mi je u krvi.
Natašin Youtube kanal je ovdje.
4. Iako ste jako puno pričali o tome, možete li ipak u nekoliko rečenica uporediti život na Balkanu i Americi iz Vaše perspektive jer ste neko ko je studirao ovdje na našim prostorima i proveo priličan dio života, a potom iskusili i život "preko bare"?
Veoma je teško porediti ove dve zemlje, u svakom smislu. Amerika je sređena zemlja, ekonomski stabilna i nezavisna, sa striktnim zakonima, pre svega slobodna zemlja, a to se sve prenosi i na okolinu tj. ljude koji žive u njoj. Oseća se jedna opuštenost, prosto ne postoji tenzija koja je nažalost prisutna u Srbiji već decenijama zbog svega što naša zemlja proživljava. Iako i ovde trenutno dolazi do raznih promena u društvu kojima doprinose politika i medijska propaganda, još uvek je situacija mnogo stabilnija nego u balkanskim zemljama. Ljudi ovde nemaju predrasude i vlada izvesna demokratija, kažem izvesna, jer ni ovde nije sve idealno. I ovde postoji korupcija, ali je ona na mnogo višim instancama tako da ne dotiče toliko obične ljude. Jedna od stvari na kojoj bi Amerika trebalo da ozbiljno poradi jeste zdravstveno osiguranje. Istina je da se ovde zaista puno radi, ali onaj ko je pošten, pametan i vredan mislim da ne može, a da ne uspe. Ipak sve je individualno i nekada je potrebno imati i malo sreće. Ovde čovek često ima osećaj, koji može biti i prividan, da je sreća tu, nadomak ruke. Čini se kako će sutra sigurno biti bolje, a to vam daje snagu da idete dalje i u teškim trenucima. Živeli smo dve godine u NY-u i to je grad energetski i po strukturi pomalo sličan Beogradu, koji vrvi od ljudi i života. Potom u Las Vegasu, koji za razliku, nema gradsko jezgro, tako da je odsutan taj osećaj grada. Postoji centar - ogromna ulica Strip, sa mnogobrojnim hotelima, kojeg okružuju predivne pustinjske planine. Međutim, u Vegasu se čovek neretko oseća pomalo usamljeno, otuđeno. Sa druge strane to vam daje izvestan mir, distanciranost od svakodnevnog stresa i žurbe. Nedavno smo se ponovo preselili u New York i nadam se da ćemo se konačno ovde i skrasiti. Ipak se čovek umori od tolikih selidbi i "pocetaka".
Kada sam tužna što sam ovako daleko, zahvalim Bogu i na tome, jer je ljubav koju osećam prema mojoj zemlji, čini mi se, ovde sazrela i postala jos veća. Naučila sam, upravo ovde, puno toga o našoj zemlji, ali i o sebi i osecćm da ćemo zauvek biti povezane, poput majke i deteta. Duboko verujem da kad jednom odlučim da je vreme da joj se vratim, da će me primiti u svoj zagrljaj. A do tada ću se truditi da živim kako najbolje umem, i da ovde, u Americi budem neko koga se moja zemlja nikada neće stideti, i da pričam ljudima ovde o istini, lepoti i ljubavi - najvišim vrednostima kojima me je moja zemlja naučila.
5. Šta Vas inspiriše u životu? Koji su Vam životni motivi i vodilje?
Najviše od svega me inspirišu ljudi. Njihove životne priče. Sretala sam puno slučajnih, nepoznatih ljudi, koji su podelili sa mnom samo neke detalje iz svojih života, a ipak zauvek ostali u mom srcu i sećanju. Inspirišu me dobrota, humanost. Inspiriše me priroda, veza sa njom, takođe razna lepa mesta na planeti, životinje bez kojih ne mogu da zamislim život. Duhovnost i duhovni rast su mi nešto ka čemu težim. Naravno, inspiriše me i moja porodica, i svaki novi dan kada otvorim oči i shvatim da imam sreću što sam se probudila. Ljubav, kao stub svega u našim životima i dušama mi je večita inspiracija, jer bez ljubavi ne bismo ni bili u stanju da osetimo inspiraciju.
Motivisana sam da naučim da živim u sadašnjem trenutku koje je zapravo i jedino, neprekidno vreme, a često toga nismo svesni i tako propuštamo mnoge važne momente u našim životima tj. ne živimo ih, što je veoma tužno.
Kao vodilju navešću jedan od meni omiljenih citata, reči našeg Svetog Vladike Nikolaja:
"Sva dela tvoja, koja učiniš, ne u ime neba i bez dozvole neba doneće gorak plod, jer ih nebo neće obliti svojom blagodatnom kišom ni obasjati svojom životvornom svetlošću. Što god nameravaš, oslušni savet neba. Što god tkaš, vezuj konce za nebo."
6. I za kraj, imate li neku poruku za sve nas?
Prvo što bih poručila ljudima je da slušaju i slede svoje srce. Da budu ono što iskonski jesu i da žive u skladu sa prirodom i okruženjem. Mnogo smo se udaljili od pravog života, u ovoj trci za poslom, ekonomskom sigurnošću i tako smo zapravo počeli duhovno da slabimo. Postajemo sve manje tolerantni, sve nervozniji, jer ovakav brz tempo života zapravo nije prirodan. Zato je važno negovati srce tj. ljubav, raditi na sebi, osluškivati svoje telo i dušu i ići napred. Takođe bih poručila Vašim čitaocima da nikad ne zaborave odakle potiču, ali isto tako da budu otvoreni za nova iskustva, nove kulture i da nemaju predrasude.
Želim da spomenem, da me nakon što sam zavolela Ameriku, dugo grizla savest. Pitala sam se može li se, sme li se voleti neka nova, tuđa zemlja, koja nije baš omiljena kod mog, toliko napaćenog naroda? Međutim, kao što sam spominjala u svojim videima, kad sam spoznala koliko je samo divnih ljudi u Americi, dobronamernih, i čestitih, prestala sam da imam predrasude, jer odavno odavajam politiku od običnog naroda, i odgajana sam u duhu ljubavi, koja ne dopušta mržnju bilo kojeg karatktera. Jedino ljubav i saosećanje mogu da očuvaju i da spasu svet.
7. Hvala od srca što ste podijelili s nama svoju priču.<3
Hvala Vama, neizmerno me raduje što ste mi omogućili da podelim neke svoje misli sa Vama i Vašim čitaocima i pratiocima. Želim Vam puno sreće i uspeha kako u radu, tako i Vašem privatnom životu. Divno je upoznati ljude poput Vas.
Pozdrav od srca iz daleke Amerike! <3
UREDNICA:Belma Skopljaković
3. Ja sam jednom naišla na jedan Vaš youtube video o životu u Americi, i nisam se digla dok nisam sve pregledala sa Vašeg kanala haha. Kako se desio taj odnos između Vas i kamere jer jako dobro komunicirate i nama prenosite takvu pozitivnu energiju?
Drago mi je što prepoznajate moju pozitivnu energiju. U početku nisam bila opuštena, ali nešto me vodilo. Ja sam na neki način prosto morala da se izrazim. Početak je bio čudan, jer tada vi ne znate da li pričate samo sa kamerom i da li će iko ikada to gledati. Onda se pojave ljudi koji vas prate, pa vam i to bude dodatna napetost i odgovornost, jer znate da neko ipak sluša o čemu govorite. Sada sam puno opuštenija, bitno je samo da imam inspiraciju, i onda snimanje nije nikakav problem. Za mene je to sloboda izražaja, nešto kreativno u čemu mogu biti svoja, ono što jesam, i mogu da podelim sa našim ljudima, tako reći mojim virtuelnim prijateljima, kako izgleda život u Americi, koje su prednosti, koje su mane ili zablude, ali provuče se i poneka imitacija jer to je nešto što mi je u krvi.
Natašin Youtube kanal je ovdje.
4. Iako ste jako puno pričali o tome, možete li ipak u nekoliko rečenica uporediti život na Balkanu i Americi iz Vaše perspektive jer ste neko ko je studirao ovdje na našim prostorima i proveo priličan dio života, a potom iskusili i život "preko bare"? 
Veoma je teško porediti ove dve zemlje, u svakom smislu. Amerika je sređena zemlja, ekonomski stabilna i nezavisna, sa striktnim zakonima, pre svega slobodna zemlja, a to se sve prenosi i na okolinu tj. ljude koji žive u njoj. Oseća se jedna opuštenost, prosto ne postoji tenzija koja je nažalost prisutna u Srbiji već decenijama zbog svega što naša zemlja proživljava. Iako i ovde trenutno dolazi do raznih promena u društvu kojima doprinose politika i medijska propaganda, još uvek je situacija mnogo stabilnija nego u balkanskim zemljama. Ljudi ovde nemaju predrasude i vlada izvesna demokratija, kažem izvesna, jer ni ovde nije sve idealno. I ovde postoji korupcija, ali je ona na mnogo višim instancama tako da ne dotiče toliko obične ljude. Jedna od stvari na kojoj bi Amerika trebalo da ozbiljno poradi jeste zdravstveno osiguranje. Istina je da se ovde zaista puno radi, ali onaj ko je pošten, pametan i vredan mislim da ne može, a da ne uspe. Ipak sve je individualno i nekada je potrebno imati i malo sreće. Ovde čovek često ima osećaj, koji može biti i prividan, da je sreća tu, nadomak ruke. Čini se kako će sutra sigurno biti bolje, a to vam daje snagu da idete dalje i u teškim trenucima. Živeli smo dve godine u NY-u i to je grad energetski i po strukturi pomalo sličan Beogradu, koji vrvi od ljudi i života. Potom u Las Vegasu, koji za razliku, nema gradsko jezgro, tako da je odsutan taj osećaj grada. Postoji centar - ogromna ulica Strip, sa mnogobrojnim hotelima, kojeg okružuju predivne pustinjske planine. Međutim, u Vegasu se čovek neretko oseća pomalo usamljeno, otuđeno. Sa druge strane to vam daje izvestan mir, distanciranost od svakodnevnog stresa i žurbe. Nedavno smo se ponovo preselili u New York i nadam se da ćemo se konačno ovde i skrasiti. Ipak se čovek umori od tolikih selidbi i "pocetaka".
Kada sam tužna što sam ovako daleko, zahvalim Bogu i na tome, jer je ljubav koju osećam prema mojoj zemlji, čini mi se, ovde sazrela i postala jos veća. Naučila sam, upravo ovde, puno toga o našoj zemlji, ali i o sebi i osecćm da ćemo zauvek biti povezane, poput majke i deteta. Duboko verujem da kad jednom odlučim da je vreme da joj se vratim, da će me primiti u svoj zagrljaj. A do tada ću se truditi da živim kako najbolje umem, i da ovde, u Americi budem neko koga se moja zemlja nikada neće stideti, i da pričam ljudima ovde o istini, lepoti i ljubavi - najvišim vrednostima kojima me je moja zemlja naučila.
5. Šta Vas inspiriše u životu? Koji su Vam životni motivi i vodilje? 
Najviše od svega me inspirišu ljudi. Njihove životne priče. Sretala sam puno slučajnih, nepoznatih ljudi, koji su podelili sa mnom samo neke detalje iz svojih života, a ipak zauvek ostali u mom srcu i sećanju. Inspirišu me dobrota, humanost. Inspiriše me priroda, veza sa njom, takođe razna lepa mesta na planeti, životinje bez kojih ne mogu da zamislim život. Duhovnost i duhovni rast su mi nešto ka čemu težim. Naravno, inspiriše me i moja porodica, i svaki novi dan kada otvorim oči i shvatim da imam sreću što sam se probudila. Ljubav, kao stub svega u našim životima i dušama mi je večita inspiracija, jer bez ljubavi ne bismo ni bili u stanju da osetimo inspiraciju.
Motivisana sam da naučim da živim u sadašnjem trenutku koje je zapravo i jedino, neprekidno vreme, a često toga nismo svesni i tako propuštamo mnoge važne momente u našim životima tj. ne živimo ih, što je veoma tužno.
Kao vodilju navešću jedan od meni omiljenih citata, reči našeg Svetog Vladike Nikolaja:
"Sva dela tvoja, koja učiniš, ne u ime neba i bez dozvole neba doneće gorak plod, jer ih nebo neće obliti svojom blagodatnom kišom ni obasjati svojom životvornom svetlošću. Što god nameravaš, oslušni savet neba. Što god tkaš, vezuj konce za nebo."
6. I za kraj, imate li neku poruku za sve nas?
Prvo što bih poručila ljudima je da slušaju i slede svoje srce. Da budu ono što iskonski jesu i da žive u skladu sa prirodom i okruženjem. Mnogo smo se udaljili od pravog života, u ovoj trci za poslom, ekonomskom sigurnošću i tako smo zapravo počeli duhovno da slabimo. Postajemo sve manje tolerantni, sve nervozniji, jer ovakav brz tempo života zapravo nije prirodan. Zato je važno negovati srce tj. ljubav, raditi na sebi, osluškivati svoje telo i dušu i ići napred. Takođe bih poručila Vašim čitaocima da nikad ne zaborave odakle potiču, ali isto tako da budu otvoreni za nova iskustva, nove kulture i da nemaju predrasude.
Želim da spomenem, da me nakon što sam zavolela Ameriku, dugo grizla savest. Pitala sam se može li se, sme li se voleti neka nova, tuđa zemlja, koja nije baš omiljena kod mog, toliko napaćenog naroda? Međutim, kao što sam spominjala u svojim videima, kad sam spoznala koliko je samo divnih ljudi u Americi, dobronamernih, i čestitih, prestala sam da imam predrasude, jer odavno odavajam politiku od običnog naroda, i odgajana sam u duhu ljubavi, koja ne dopušta mržnju bilo kojeg karatktera. Jedino ljubav i saosećanje mogu da očuvaju i da spasu svet.
7. Hvala od srca što ste podijelili s nama svoju priču.<3
Hvala Vama, neizmerno me raduje što ste mi omogućili da podelim neke svoje misli sa Vama i Vašim čitaocima i pratiocima. Želim Vam puno sreće i uspeha kako u radu, tako i Vašem privatnom životu. Divno je upoznati ljude poput Vas.
Pozdrav od srca iz daleke Amerike! <3
Primjedbe
Objavi komentar
Feel free to share your opinion on the article above - we love your comments :)