AMAR BABAJIĆ: Kickboxom sam se počeo baviti sa svojih šest godina

UREDNICA:Belma Skopljaković

1. Zdravo! Reci nam nešto o sebi!

Zdravo! Zovem se Babajic Amar, dolazim iz Tuzle i imam 21 godinu. 

2. Kickbox! Šta za tebe to znači i kada si se počeo baviti ovim sportom?

Kickbox - to za mene znači puno, puno dobrih rezultata, upoznatih prijatelja, putovanja... Kao i puno odricanja koje se na kraju ipak isplati.
Jednostavno, ljubav koju ne mogu da opišem je upućena sva ka kickboxu, jer sam se ovim sportom počeo baviti sa svojih 6 godina. 

3. Koliko često treniraš? I koje su pozitivne, a koje negativne strane života u kojem se aktivno baviš ovim sportom?

Treniram dva puta dnevno. Trenutno se spremam za Državno prvenstvo u Loe Kick, koje se održava u Zenici 15.04.2017.
Pozitivna stvar je sam zdrav život koji vodite kada trenirate neki sport. Negativnih - rekao bih da i nema, osim povreda koje nas često zadese u toku priprema i poslije mečeva.  

4. Možeš li nam izdvojiti najdraži meč ili uspjeh koji si postigao tokom svoje dosadašnje karijere kao sportista?

Meni najdraži i najveći uspjeh je to što sam član reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Zatim moja pobjeda na vrlo jakom profesionalnom turniru u Crnoj Gori, pod nazivom Splendid Grand Prix 2015, koji se održavao u Budvi. 

5. Da se ne baviš ovim postoji li nešto drugo u čemu bi volio da se ostvariš?

Da nema kickboxa, to jeste da se nisam počeo baviti tim sportom, vjerovatno bih se bavio fudbalom ili nekim drugim sportom.
Sport je moja strast u životu i vjerujem da bi moja profesija bila vezana za njega i da nema kickboxa.  

6. I za kraj, šta misliš o današnjem stanju mladih? Šta bi poručio čitaocima Bellspirationa?

Danas, mladi sve više i više izbjegavaju sport, nažalost! Moja poruka mladim ljudima je:
Bavite se sportom, živite zdravo i manite se ulice!! 

7. Hvala ti na intervjuu od srca!

Hvala Vama, što ste izabrali mene za intervju. Veliki sportski pozdrav! Oss

Htio bih ovom prilikom da poselamim i zahvalim se mom timu na čelu sa Salkom Zildžicem, Mesudom Selimovićem, Ismetom Kavgićem, mojim kolegama bez kojih bi moj uspjeh bio daleko manji.