BELLSPIRATION CLUB - Luka Radičević, Srbija/Slovenija: Zaljubio sam se u volontiranje i omladinski aktivizam (Part 2/4)

1) Luka, u prethodnom intervjuu si spomenuo da si dobio nagradu za aktivistu generacije gimnazije ''Svetozar Marković'' u Nišu, koju si zaslužio angažovanjem u nekoliko školskih sekcija i klubova, ali i kao programski koordinator omladinskog udruženja ''Aktilum'', a koju si kasnije nastavio da opravdavaš svojim angažovanjem u raznim aktivnostima.
Koliko je bitan omladinski aktivizam za jednog mladog čovjeka koji gradi svoju ličnost? Možeš li nam ispričati kako je tebe gradio sav taj raznovrsni aktivizam?

Iskreno, ne znam kako se to tačno desilo i odakle mi ta želja, ali jedva sam čekao da napunim 15 godina kako bih dobio zakonsko pravo da volontiram. Pretpostavljam da mi je to naišlo ’’prirodno’’, pošto sam se još od malena bavio sportom, a imao sam i sreće da je Niš baš 2012. bio domaćin Evropskih prvenstava u rukometu za mušarce i žene, a 2013. Svetskog prvenstva u rukometu za žene. Na evropskim prvenstvima sam kao oduševljeni dečak koji je dobio priliku da uživo gleda svoje omiljene igrače stajao u tzv. špaliru - ljudskom tunelu kroz koji igrači prolaze pri izlasku na teren. Svetsko prvenstvo je bilo potpuno drugačije iskustvo, pošto sam kao najmlađi volonter na prvenstvu pomagao u press sektoru. To je bio trenutak kada sam se zaljubio u volontiranje i, kasnije, u omladinski aktivizam, a ostalo je istorija. U tim godinama mi je najveći utisak i doprinos angažovanja koji sam video bio vezan na trenutak - uraditi nešto dobro za zajednicu, upoznati nove i zanimljive ljude, ’’dobro se provesti’’ u volonterskom centru itd. Kako je vreme prolazilo, uviđao sam i dugoročniji aspekt, a tek na fakultetu sam zapravo postao svestan činjenice koliko me je omladinski aktivizam izgradio kao osobu. Ako navedem samo nekoliko stvari, ma koliko jednostavno one zvučale, mislim da to mladim ljudima mnogo znači tokom razvoja, a to je biti sposoban da adekvatno formulišeš usmenu ili pismenu molbu, zahtev, imejl, znati kako isplanirati i napisati predlog projekta i budžeta, steći iskustvo u organizaciji događaja i, možda i najvažnije - imati samopouzdanje i ne ustručavati se postavljanja pitanja bilo kome. Omladinski aktivizam je izuzetno važan za mlade ljude i zbog toga što se kroz volonterski rad mogu pronaći, tačnije, pronaći svoju strast i ono što ih pokreće, a što po mom mišljenju, mora biti cilj i težnja svakog od nas. Svet omladinskog aktivizma je pun (novih) izazova i nije uvek lako, ali baš u tome je i draž. Dobro je da mlad čovek sebe natera da kad-kad izađe iz svoje zone komfora, jer se samo tako raste, kada se suočimo sa nepoznatim situacijama i u hodu smo primorani da se snađemo. Omladinski aktivizam pomaže mladima da se izgrade i otkriju kako svoje, tako i potencijale okoline.

2) Znam mnogo aktivnih mladih ljudi, ali također, i onu drugu pasivnu grupu. Imaš li savjet za njih kako da izađu iz zone komfora? Možda da podijeliš i neku motivacionu poruku u vezi toga?

Ovo je odlično pitanje i jako se dobro nadovezuje na moje odgovor na prethodno. Zanimljivost koju sam primetio tokom svojih volonterskih godina u srednjoj školi jeste da je na svim događajima u gradu volontirala manje-više ista ekipa. Pretpostavio sam, a posle i proverio sa poznanicima iz drugih mesta i država, da je tako uglavnom svuda. Mislim da upravo to lepo prikazuje postojanje aktivne i pasivne grupe mladih. Koliko god je nama bilo super što se već unapred međusobno poznajemo i iz volontiranja u volontiranje nastavljamo druženje, za omladinu jednog mesta to i nije najpovoljnija stvar. Činjenica je da će uvek postojati aktivni i pasivni mladi, ali mislim da treba da težimo ka podeli na aktivne i manje aktivne - onda možemo biti zadovoljni. Moj savet za mlade koji ne želi ili možda nemaju dovoljno hrabrosti da izađu iz svoje zone komfora jeste da pronađu ono što ih pokreće i samo idu za time. Možemo biti srećni što se u poslednjim godinama jasno vidi rast nevladinog sektora u državama Zapadnog Balkana, te je više mogućnosti za omladinski aktivizam nego ikada pre - svako, bez obzira na svoja interesovanja, može pronaći pravu vrstu aktivizma za sebe. Ukoliko je još uvek nema i prvi ste koji želi time da se bavi - tim bolje, onda baš vi možete pokrenuti neku novu priču i postaviti standarde, prokrčiti put nekim novim mladima da jure svoje snove. Ako ovo nije dovoljno motivišuće, podelio bih i motivacionu poruku koje se uvek setim kada nešto oklevam da uradim (ponekad se i ja teško nateram da izađem iz zone komfora, i to je sasvim normalno) - trenutak kada se pitate da li treba da skočite je upravo onaj kada morate skočiti, jer inače možete ostati na istom mestu ceo život. Potrebna je samo sekunda ogromne hrabrosti, koja može dovesti do velikih stvari. Zapamtite, samo jedna sekunda!

3) Mnogo mi se sviđa tvoj najdraži motivacioni citat koji govori da nije dovoljno napraviti prvi korak, nego skok, jer korakom smo još uvijek jednom nogom na “starom” mjestu. Mislim da je to više stil života koji nemaju svi jer zahtijeva veliku hrabrost i samopouzdanje.
Otkuda Luki samopouzdanje, hrabrost i kako ih je izgradio?

Drago mi je da ti sviđa citat, Belma. Hrabrost i samopouzdanje znaju biti prilično ’’škakljive’’ teme, baš zbog toga što ih je teško postići i održati. Mislim da se ove dve osobine grade postepeno i zahtevaju dosta vremena i rada jedan na jedan sam sa sobom. Luka je bio jako nesiguran mladić, kome čak ni guranje sebe van zone komfora nije pomoglo da se opusti. Iako mi se glas tresao na prezentacijama u školi, ispred ljudi sa kojima sam bio godinama u razredu, odlučio sam da se oprobam u debati. Sećam se knedle u grlu kada sam na prvom sastanku debatnog kluba svoje gimnazije predstavljao svoje argumente. Bez obzira na to što sam se debatom bavio dugo i na kraju gimnazije došao do prilike da zapravo držim debatne radionice i vodim sastanke mlađima od sebe, glas i dalje nije prestao da mi drhti. Pokušavao sam različite tehnike i trikove, međutim, nisu urodile plodom - uvek sam iznova i iznova imao tremu pred nastupima. Nisam znao kako da to iskontrolišem, a pošto ipak ne ide da učesnici radionice vide da se ’’debateru’’ trese glas dok govori (automatski smanjuje kredibilnost i daje loš utisak), odlučio sam se da to najbolje što mogu sakrijem. Kako sakriti jednu ovakvu stvar? Jednostavno morate da prevarite sebe. Ignorišući postojanje treme i njenim potiskivanjem je ona vremenom, polako, ali sigurno nestajala. Pošto sam video da mi je ovaj ’’trik’’ pomogao da rešim problem treme pred i u toku nastupa, odlučio sam da ’’na prevaru’’ i dobijem samopouzdanje. Već ranije sam imao svoju plejlistu motivacionih video klipova koje sam gledao i pesama koje sam slušao kako bih se osećao samouverenije, što mi je kratkoročno pomagalo (i danas se ponekad poslužim time), ali zahtevalo je osamljivanje i zatvaranje unutar četiri zida na svakih par nedelja, kako bih ’’se napunio’’ samopouzdanjem za naredni period. Prevario sam se tako što nisam želeo da drugi vide da sam nesiguran i da mi nedostaje samopouzdanje. Tako sam počeo da, na neki način, spoljnjem svetu glumim hrabru i samouverenu osobu, što je zahtevalo mnogo više rada i napora nego gledanje motivacionih video klipova. Dobra stvar je da se takva vrsta napora itekako isplati. Vremenom sam uvideo da je jedina prepreka bila u mojoj glavi, i da je samo moje razmišljanje bilo uzrok manjku hrabrosti i samopouzdanja, a ne moji kvaliteti i sposobnosti. Onda mi više motivacioni klipovi nisu bili potrebni. Međutim, moram da naglasim da, iako je ovo pomoglo meni, ne znači da će i drugima. Da bi se pozabavio pitanjem nedostatka hrabrosti i samopouzdanja, čovek mora biti zaista introspektivan i dovoljno dobro se poznavati da bi imao predstavu o tome šta može, a šta ne može pomoći u rešavanju tog problema.

4) Time management! Kako stigneš da uskladiš sve te obaveze i aktivnosti u 24 sata dnevno?

Zar nije ovo večito pitanje? Moram da priznam da ovo pitanje volim, a istovremeno, i ne baš - između ostalog, upravljanje vremenom je razlog zašto kasnim sa intervjuima. Iskreno, pogotovo u poslednje vreme, 24 sata dnevno mi je premalo. Idealna dužina dana za mene bi bila jedno 34 do 38 sati. Ovako, pošto je to, jelte, nemoguće, spavanje najviše trpi. Uvek postoje periodi kada drugačije jednostavno ne ide, ali zato bih odmah voleo da naglasim da ovo nije baš pohvalno niti zdravo. Navikao sam se da spavam manje tokom noći, pošto mom organizmu jednostavno ne treba više od prosečno 5 sati sna dnevno. To mi pomaže da stignem da završim sve obaveze koje imam, pošto su uglavnom na različitim poljima i stranama, te svaka od njih zahteva određeno vreme. S tim u vezi bih napravio digresiju i čitaocima preporučio tri TED govora: ’’Inside the mind of a master procrastinator’’ Tima Urbana i ’’The surprising habits of original thinkers’’ Adama Granta. Kada čovek sebi zada previše obaveza, čak ga ni dobra organizacija vremena ne može spasiti. Pošto mi se to često dešavalo, sada se trudim da se organizujem još bolje nego pre i smanjim određene svoje obaveze, pogotovo što se nalazim pred kraj osnovnih studija, koje su apsolutni prioritet. Kad smo već kod prioriteta, to je ključ dobre organizacije vremena. Međutim, ne smemo zaboraviti da su najviše instance na listi prioriteta zapravo zdravlje i sreća, jer ako toga nema, nema ni efikasnosti/produktivnosti/uspeha u bilo kom smislu. Ranije sam prilično često na to i sam zaboravljao, te možda i nisam najbolja osoba da nekoga savetujem kako da upravlja svojim vremenom. Ono što mi je olakšavajuća okolnost jeste da ne zahtevaju sve aktivnosti baš svakodnevno ulaganje vremena u njih, tako da bih svejedno ljudima koji su slični meni i kojima je takođe 24 sata dnevno malo savetovao da vreme planiraju na sedmičnom nivou, što je često efikasnije i preglednije nego planiranje dan za danom.

5) Od svih postignuća do sada u tvom životu, na koje si najviše ponosan?

Iskreno, ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, pošto mi je jako teško da izdvojim jedno postignuće, kako zbog činjenice da na uspehe gledam kao da ’’never-ending’’ ciklus i napredak, tako i zbog toga što život pamtim po detaljima. Da objasnim - na času srpskog jezika i književnosti u gimnaziji, razredni starešina nas je nakon analize jednog knjiženog dela pitao da li se u životu pamti suština ili detalji. Nisam oklevao ni sekundu, podigao sam ruku i objasnio kako se u životu pamti suština, dok se detalji uglavnom pamte samo kratkoročno. Na primer, kada sam sa timom iz gimnazije osvojio 2. mesto na međunarodnom takmičenju ’’Zvezde nauke’’ u Rumuniji (što mi je pritom i jedno od dražih postignuća), neposredno nakon povratka kući svima sam živo prepričavao doživljaje sa putovanja i smotre naučnih radova. Kasnije sam mnogo toga i zaboravio, a ostalo je samo osvajanje 2. nagrade. Tako sam barem razmišljao tada. Međutim, kada bih se vratio na taj čas srpskog i imao priliku da odgovorim na isto pitanje, odgovor bi sada definitivno bio da se život pamti po detaljima. Suština jeste, na neki način, ono što ostaje za nama, ono što ostavljamo budućim generacijama, ali detalji su ono što se zapravo računa i ono što čini život vrednim - što izmamljuje osmeh na lice. U tom duhu, postignuće na koje sam najponosniji nije ni odlazak na studije u inostranstvu, osvajanje nagrada na takmičenjima i naučnim smotrama, objava radova u prestižnim zbirkama, već jednostavno činjenica da nisam dozvolio da me ’’svet’’ iskvari, činjenica da me je fizička udaljenost samo još više približila svojoj porodici, devojci i pravim prijateljima. Svakako, o tome neka sude meni dragi ljudi, a moje je da dam sve od sebe da se to ostane tako.

***

CONTACT LUKA:

IG: https://www.instagram.com/lukatalks/ FB: https://www.facebook.com/lukatalks98 LinkedIn: https://www.linkedin.com/mwlite/in/lukaradicevic Academia: https://uni-lj.academia.edu/lukaradicevic

Previous parts of Luka's interview:

Interview PART 1/4: https://bellspiration.blogspot.com/2021/05/bellspiration-club-luka-radicevic_6.html

Nekoliko zanimljivih linkova o Luki:

https://niskevesti.rs/12400-luka-radicevic-nis-ima-perspektivu/
https://niskevesti.rs/niski-talenti-luka-radicevic-spaja-ljubljanu-i-nis/
https://www.festivalnauke.org/start/evropa-u-malom/slovenija/muzika-ceslja-novcica-i-balona

BELLSPIRATION:
Website: https://bellspiration.blogspot.com/
Instagram: https://www.instagram.com/bellspiration/
Facebook: https://www.facebook.com/bellspiration