BELLSPIRATION CLUB - Luka Radičević, Srbija/Slovenija: Sviđa mi se što Slovenci izuzetno cene ono što imaju! (Part 3/4)

1) Luka, ti trenutno živiš u Sloveniji. Šta ti se najviše dopada tu, a sa kojim stvarima imaš izazove kada je u pitanju život u drugoj državi?

Prvi i najveći utisak kada sam stigao u Sloveniju bio je koliko je čisto i sređeno - to se svakako prvo primeti. Sviđa mi se što Slovenci izuzetno cene ono što imaju i čuvaju ga i predstavljaju na najbolji mogući način. Čini mi se da je to glavna razlika u odnosu na Srbiju, koja takođe ima mnogo lepih stvari da ponudi, međutim, krivo mi je što se to često ne ceni, a kada ne cenimo svoje, kako onda možemo očekivati od drugih da to cene? Ljubljana kao glavni grad, iako nije toliko veliki, ima određeni duh koji privlači sve one koji ga jednom posete. Jako mi se dopada činjenica da na nepunih 5 minuta hoda iz strogog centra grada, Prešernovog trga, možete dođi do mini baštica i parka Tivoli, koji je najveći park koji sam imao prilike da posetim, a koji će vas naterati da se zapitate kako je moguće da je takva priroda toliko blizu urbanom centru grada - što je činjenica na koju u Tivoliju brzo zaboravite. Pored toga, Slovenija će vas ostaviti bez daha jer u jednom danu možete biti na moru i na vrhu Triglava prekrivenog snegom, a iz Slovenije je blizu mnogo zanimljivih turističkih lokacija, poput Venecije, Trsta, Graca, Beča, Budimpešte… Dosta je o prirodi i lepotama - ako se fokusiram na život u stranoj državi generalno, potrebno je prilagođavanje. Mentalitet je relativno sličan onome na koji sam bio naviknut u Srbiji, što mi se takođe dopalo, a kao što je i priroda uređenija, uređeniji je i birokratski sistem, pošto je to nešto sa čim se student u stranoj državi prvo susretne. Međutim, očigledno kada je birokratija u pitanju, nigde ne cvetaju ruže, tako da bih možda to izdvojio kao nešto što mi (je) ponekad predstavlja(lo) izazov. Iako su Slovenci generalno prijatan i prijateljski nastrojen narod, ima i onih koji su otvoreniji ka Zapadu nego ka državama bivše Jugoslavije, što se nekad može osetiti i u komunikaciji 1 na 1. Kad smo već kod Zapada, na početku mi je bilo teško dok se nisam navikao na činjenicu da su Slovenci mnogo više okrenuti ka zapadnjačkoj kulturi nego što je to slučaj u Srbiji - možda je to bio šok samo za mene, ali to je svakako još jedna stvar koju sam primetio. Sve u svemu, Slovenija je država koju bih preporučio za studentski život, pogotovo Ljubljanu, koja je puna studenata iz različitih zemalja i u kojoj studenti imaju mnogo povlastica. Za najveće izazove na koje sam nailazio i i dalje nailazim svakako nije kriva Slovenija.

2) Kako je tekao proces prilagođavanja novoj sredini? Da li ti je bilo teško ili si neko ko se lako adaptira?

Iako sam od malena znao da su studije u inostranstvu ono što želim, nisam imao predstavu šta sve one nose sa sobom. Pred upis fakulteta sam odlučivao između Rusije, za koju sam dobio stipendiju, i Slovenije. Mogu reći da se uopšte nisam pokajao što sam fakultet upisao u Ljubljani - za područje kojim se bavim će mi diploma iz države članice Evropske unije više značiti, a pre svega nisam baš toliko daleko od kuće, što mi je i dalje jako bitan faktor, s obzirom na to da sam prilično vezan za svoju porodicu, devojku i prijatelje, tako i za svoj rodni grad Niš. Što se tiče prilagodljivosti, generalno sam kontradiktoran - volim izazove, ali volim i status quo, koji ne menjam uvek baš rado i bez preke potrebe. U novim okolnostima sam na početku malo stidljiviji i usporeniji, dok ne ’’izanaliziram’’ sve oko sebe, ali kasnije se relativno lako prilagodim. Tako je bilo i sa dolaskom u Ljubljanu. Kada se sada setim kako sam u Nišu seo u autobus jedne večeri krajem septembra pre skoro 4 godine, kako su me moji ispratili, kako sam u suzama zaspao, a ujutru se probudio na mestu na kome nikada pre nisam bio. Sačekao me je dobar drug iz detinjstva i sadašnji cimer, koji je već neko vreme bio u Sloveniji, i pomogao mi je da se snađem na početku. Iskreno, sa ove tačke gledišta, divim se sam sebi na hrabrosti koju sam imao da toliko nespreman odem na studije u inostranstvo. Naravno, zahvaljujući majci, imao sam sve potrebne stvari sa sobom, čak i malo više, ali nekako se tog septembra sve toliko brzo izdešavalo, da se nisam lepo raspitao ni oko čega - nisam znao da li mi treba viza, gde se ona uzima, da li je sam proces upisa na fakultet skroz završio ili je trebalo da završim to lično, kako mogu da dobijem studentske bonove itd. Poučen svojim iskustvom, od tada stojim na raspolaganju svima koje studije u inostranstvu, pogotovo u Sloveniji, zanimaju. Prvi semester fakulteta bio je dosta turbulentno iskustvo za mene - nisam znao ni reč slovenačkog, sistem studiranja mi je bio potpuno nov, a to je bivanje u tada stranoj zemlji samo dodatno otežalo. Profesori su, srećom, imali razumevanja za nas strance, a ja sam se potrudio da jezik brzo savladam. Mnogo vremena sam provodio na video pozivu sa devojkom i mojima, pošto mi je sve mnogo nedostajalo. Značilo mi je što me je ubrzo nakon odlaska prvo posetila majka, a onda i devojka na po sedmicu dana. Imao sam sreće i da upoznam svog dragog cimera iz Makedonije, sa kojim sam i dalje nerazdvojan, a koji je isto tada prvi put došao u Ljubljanu, te smo jedan drugom bili podrška. Za razliku od njega, doduše, koji je svoj prvi semestar iskoristio da upozna grad, ljude i okolinu, ako nisam bio na fakultetu, uglavnom sam bio zatvoren u sobi i ili učio ili držao onlajn časove engleskog, tako smanjujući roditeljima troškove koje su imali zbog mog odlaska. Kada sam uspešno pregurao prvi ispitni rok, položivši sve ispite sa odličnim ocenama, postao sam sigurniji u sebe i misli poput ’’šta sam ja mislio dolaskom ovde kad ne razumem nijednu reč predavanja’’ su nestale. Iako sam na fakultetu brzo stekao dobre kolege i drugove, postepeno sam počeo više da se otvaram, u letnjem semestru pronašao studentski posao u ljubljanskom naučnom centru ’’Kuća eksperimenata’’, koji i dalje radim i obožavam, i jednostavno počeo više da uživam u lepotama novog grada i studiranja u inostranstvu. Naravno, čak i tokom prve godine sam relativno često odlazio kući - tamo mi je bilo jako teško bilo šta raditi i učiti, ali uspevao sam da se ’’nateravam’’. Sve to je doprinelo mom prilagođavanju novoj sredini, koju sada već smatram drugom kućom, na neki način. Skoro sam imao priliku da gostujem na jednoj lokalnoj televiziji u Nišu, gde sam shvatio da sa ponosom mogu reći da imam dva grada i dve lokalne zajednice u čiji razvoj sa zadovoljstvom ulažem sebe i svoje vreme.

3) Kako je život u novoj sredini, daleko od kuće, porodice i prijatelja uticao na tvoju ličnost? Šta si naučio iz ovog iskustva?

Mislim da me je život u novoj sredini, daleko od svega na šta sam naviknut, poprilično promenio. Potrudio sam se da to bude u pozitivnom smislu, a naravno, suština Lukine ličnosti - pozitiva, želja da pomažem drugima i ponekad dobar smisao za humor - ostala je tu. Pre svega bih istakao da sam se u Ljubljani potpuno osamostalio i postao mnogo odgovorniji u svakom smislu, zbog čega mi je jako drago. Moram da priznam da nekad čoveka mrzi i da opere sudove, opere i opegla odeću ili spremi sebi neki kvalitetniji obrok, ali cenim činjenicu što mogu sve to da uradim (mislim, nije kao da je rad ’’po kući’’ kvantna fizika) i, još važnije, da to ukomponujem u uvek zauzetu svakodnevicu. Tako naizgled jednostavne stvari naterale su me da drugačije gledam na samostalni život i još više cenim ono što sam imao sreće da mama i baka rade za mene ranije. Iako sam od početka imao punu podršku porodice i devojke, činjenica da su oko 750 kilometara udaljeni od mene ponekad me rastuži na kraju napornog dana, kada nema obaveza da mi preokupiraju pažnju i kada ostanem sam sa svojim mislima. Ono što me pokreće i na šta sam počeo još više da se oslanjam od kada živim sam je ljubav - prema ljudima, prema onome što radim, prema životu generalno i, možda i najvažnije, prema sebi samom. Čovek ponekad nije svestan koliko je srećan… Pored toga, iskustvo samostalnog života me je naučilo da mogu mnogo više nego što sam mislio i bio svestan da mogu. Mislim da je život u stranoj državi vredno iskustvo koje mnogo doprinosi ličnom razvoju i koje svako treba da doživi. Iako sam se u nekim momentima motivisao tako što sam brojao dane do narednog odlaska kući (ne zato što mi u Ljubljani nije lepo, naprotiv), iskustvo studija u inostranstvu me je naučilo i da živim i uživam u sadašnjem trenutku, što je posebno postalo aktuelno u vreme pandemije. Pre malo više od godinu dana, naučili smo koliko je teško i nezahvalno planirati bilo šta unapred. To je za mene kao overthinker-a, perfekcionistu i devicu u horoskopu bilo posebno teško da prihvatim. Koliko god se trudili da ne menjamo stvari u svom životu koje nam se dopadaju, moramo da shvatimo da je zapravo jedina konstanta u životu upravo - promena. U tom duhu bih za kraj ovog intervjua sa čitaocima podelio još jedan fenomenalan TED govor: ’’The psychology of your future self’’ Dena Gilberta, koji me je tome i naučio. Predlažem da nakon njega pogledate i njime inspirisanu TED-Ed animiranu video lekciju o tome kako iluzija kraja istorije utiče na naše živote.

CONTACT LUKA:

IG: https://www.instagram.com/lukatalks/ FB: https://www.facebook.com/lukatalks98 LinkedIn: https://www.linkedin.com/mwlite/in/lukaradicevic Academia: https://uni-lj.academia.edu/lukaradicevic

Previous parts of Luka's interview:

Interview PART 1/4: https://bellspiration.blogspot.com/2021/05/bellspiration-club-luka-radicevic.html
Interview PART 2/4: https://bellspiration.blogspot.com/2021/06/bellspiration-club-luka-radicevic.html

Nekoliko zanimljivih linkova o Luki:

https://niskevesti.rs/12400-luka-radicevic-nis-ima-perspektivu/
https://niskevesti.rs/niski-talenti-luka-radicevic-spaja-ljubljanu-i-nis/
https://www.festivalnauke.org/start/evropa-u-malom/slovenija/muzika-ceslja-novcica-i-balona

BELLSPIRATION:
Website: https://bellspiration.blogspot.com/
Instagram: https://www.instagram.com/bellspiration/
Facebook: https://www.facebook.com/bellspiration