MILA MIHAJLOVIĆ: Poručila bih svima da se bore za svoje snove!

  1. Draga Mila, iako si mnogima već poznata, molim te, predstavi se ukratko čitaocima Bellspiration bloga? Ko je zaista Mila?

Zdravo svima, ja sam Mila i ja sam samo jedna devojka koja sni i koja veruje da je ljubav najjača sila ovog univerzuma, koja nas međusobno spaja i povezuje, ali i pored toga što snim, ne gubim dodir sa realnošću. Izuzetno volim da pišem, jer smatram da putem pisanja mi naša osećanja ostavljamo na milost i nemilost budućem vremenu u kojem će ona možda biti čitana i na taj način sačuvana od zaborava. Pored toga, aktivista sam za ljudska prava, gde fokus u svom radu u tom polju stavljam na ženska prava-feministkinja sam i borac za pravdu. Ponekad umem biti stroga i striktna, ali sam zapravo jedna mekana duša za koju vam ne treba puno vremena da je otkrijete. Obožavam ples i politiku.

2. Jako si mlada, ali možeš li nam navesti neka od svojih najvećih postignuća do sada?

Verujem da nečije godine ne mogu da definišu njegove mentalne i fizičke sposobnosti, a pogotovo ne nečiju zrelost, prvobitno duševnu a kasnije i emocionalnu. Neka od najvećih postignuća su mi to što nosim titulu jednog od najmlađih pisaca na Balkanu, kući su mi zidovi ukrašeni diplomama kojih je preko 40 i koje označavaju sve moje uspehe na poljima edukacije i obrazovanja, držala sam i držim razne govore na određene socijalne teme, a najprestižnije mesto u kojem sam držala svoj govor jeste parlament. Pored toga, smatram da mi je jedan od najvećih uspeha to što sam zagolicala razmišljanje moje zajednice, srpske zajednice na Kosovu, govoreći o rodnoj ravnopravnosti i (ne)poštovanju žena prvobitno u seoskim domaćinstvima, a kasnije na drugim mestima... Ima još mnogo toga, ali eto, ovo su mi neki od najdražih uspeha..

3. Šta te najviše inspiriše u životu? I kada se javila strast prema pisanju?

Ljubav me inspiriše-inspiriše me univerzum i sva mistika koju on nosi sa sobom, inspiriše me umetnost iz perioda humanizma i renesanse, klasicizma, baroka... Inspiriše me sve ono u čemu moje oko može da pronađe lepotu. Sama strast prema pisanju se prvobitno javila u mojoj sedmoj godini i proistekla je iz moje ljubavi prema književnosti, a ona je nastala tako što se moja porodica maksimalno trudila da mi usadi privrženost knjizi. Eto, to je bio moj početak.

4. Šta je po tvojoj definiciji “Uspjeh u životu”?

Najveći uspeh u životu je biti dobar čovek. Ništa drugo, nijedan ovozemaljski uspeh koji postignete ne može ni da se približno meri sa tim... Sa dobrotom i sa ljudskošću.

5. Šta bi poručila mladima na Balkanu, ali i svim ostalima koji čitaju ovaj blog? Neka motivaciona poruka za sve nas?

Poručila bih svima onima koji će izdvojiti vreme da pročitaju ovaj tekst da se bore za svoje snove i za sve ono što žele. Da ne budu pasivni i da ne dozvole da im život prolazi ispred očiju. Da ne budu oni koji se žale na vreme zato što ne znaju da ga iskoriste pravilno i zato što su lenji da bi učinili nešto... Svi mi imamo snagu u sebi da ostvarimo ono za čim žudimo, samo je nekima potrebno da je otkriju. Poručila bih vam i da u svoj toj borbi ne zaboravite na svoje pravo ja i da uvek pronađete vremena za sebe, jer u suprotnom-bićete oni koji su svoju bitku izgubili.

6.  Hvala ti od srca na ovom intervjuu za Bellspiration! Vjerujemo da ćeš inspirisati mnoge.

Hvala tebi, draga i divna Belma, što si mi učinila tu čast da svoje mišljenje i neka svoja viđenja o životu podelim sa drugim ljudima koji su deo Bellspiration zajednice! Zadovoljstvo je apsolutno i maksimalno moje! ❤

KONTAKT:

Facebook: Mila Mihajlovic

Instagram: Mila u zemlji cuda

U nastavku pročitajte dijelove objavljenih pjesama koje je Mila izdvojila samo  za vas:

Muka me je naterala davno

Da shvatim

Realnost surovu

A istinu bolnu

Koja govori

Da nisi meni suđen

Niti da će te moje usne buditi

Hladnih zimskih zora

Niti da će ti moji dlanovi ugrejati dušu

Jedne kišovite jeseni u Beogradu.

Možda me najviše boli

Ona avenija neostvarenih snova

Koju sam pomno gradila

U svojoj svesti

Sa tobom u njoj

I ako nisam bila svesna

Da će se ona ove noći

Porušiti do veka.

Nisam ni slutila

Da će biti sravnjena sa temeljom

Baš ove zime

Čiju si čar odneo sa sobom

U strana mesta

Za neka mnogo bolja vremena

Ali ne i za mene.

Pretpostavih

Da mi je nož patnje zasekao srce

A krv beše otrovana istom

Kada se dosetih

Da neće biti mesta za stari gramofon

Na kome bih puštala trake Crvene Jabuke

Dok nam spremam ručak

U našem stanu

Jer sam shvatila

Da on neće ni postojati.

Sumnjam

Da ćeš i bez prašnjavog gramofona ikada razumeti

Moje popucale kapilare od plakanja

I serije vrištanja

Posle naših susreta...

***

Kada postanem prah neke prljavo bele boje,

Kada dobijem Feniksova krila i započnem svoj večni let

Kroz oblake mržnje

I gustu maglu čudnih ljubavi

Nemoj mi dolaziti na grob.

Ne želim tragove tvojih suza na crnoj, staroj mermernoj ploči

Niti želim da me tvoja ljubav budi iz nebeskih snova,

I ako oni ne budu bili

Nimalo veličanstveni.

Ne želim da te kroz neke druge oči

Ugledam ostarelog i tužnog

Na groblju

Kako gledaš moju sliku

Dok anđeli pevaju besmrtne pesme

A đavoli padaju kroz nebo

I uzimaju delić istog.

Ne želim te ugledati tamo,

Kako mi donosiš moje omiljene ruže

S kapljicama jutarnje rose na njima

Niti želim da te bedne misli grle na mojoj smrti.

Ne želim da patiš,

Jer ta patnja

I dalje meni nešto gordo znači,

Samo želim da odeš

I nikada se ne vratiš

Dok tražiš ljubavi nove,

Ali me se ipak seti

Kroz bajke prazne

I reči neispunjene

Nek ti u srcu večno ostanu

Moji zagrljaji ljubavi tajni.

Samo te molim,

Nestani.