BELLSPIRATION CLUB - NIKOLA ĐORĐEVIĆ: Zvanično za Bellspiration objavljujem da ja moju knjigu imam spremnu! (Part 2/4)

 

1) Ti si jedan od mojih najdražih pjesnika jer toliko lijepo pišeš o ljubavi i emocijama. Možeš li nam približiti i opisati šta se to događa u jednom pjesniku kad emocije pretvara u stihove? Da li je to neka vrsta magije?

Pre svega, hvala! Čast mi je biti tvoj najdraži pesnik. Ja verujem da jeste deo magije, verujem i u to da je i to nešto što je u meni, nešto što mi je na rođenju prineto uz blagoslov i magija koju ja moram da čuvam i negujem. Verujem da je moj zadatak da radim ovo što radim. Nekada čak kažem, ja ne pišem, ja samo objašnjavam nekim ljudima da nisu sami i usamljeni. U isto vreme dolazim i do drugih ljudi kojima je možda bilo potrebno da baš čuju po neku lepu reč od nekoga koga nikoga nisu videli u životu. Ja verujem i slažem se sa tobom, to je magija koju imam u sebi.

2) Mnoge generacije na našem Balkanu su odrasle sa uvjerenjima da muškarci ne smiju da plaču, da je pokazivanje emocija slabost, da je teško reći “volim te” itd. Ali nema ništa ljepše od toga da mladi momak kao ti piše upravo o osjećanjima. Šta ti misliš o tom našem mentalitetu? Da li se to lagano mijenja?

Mislim da je do roditelja ali u kasnijem dobu i do nas samih. Ja svaki put kada sam zaplakao setio sam se tatine rečenice “dečaci ne plaču.” Mislim da je važno da osvestimo deo kod sebe – u redu je plakati. Ako je u redu smejati se od sreće, u redu je plakati od tuge. Naravno, ako ulazimo dublje u ovu temu, možemo  reći da ima veze sa vaspitanjem. Vaspitanje je ono što učimo decu ali je takođe i sve što dete vidi, kako roditelji pričaju, kako se drugari igraju, kako svet funkcioniše. Deca smo i kao sunđer smo. Naravno, kada nam kao malim dečacima kažu da ne treba da plačemo, mi to shvatimo ozbiljno.  Možda neki od nas i pomisle da su kukavice, slabići ili jadni ako zaplaču, to je normalno pomisliti. Ja sam to mislio.
Mislim da tu prestaje vaspitanje i tu prelazimo mi. Jednog dana ćemo prelomiti, plakati I biti srećni. Uvek sam govorio sebi da ja imam prava da plačem. Meni čak bude I bolje kada se isplačem. Bolje plakati nego posle zbog potiskivanja, tugu pretvoriti u bes, agresiju ili bilo šta što loše može uticati na druge ali I na nas same.
Ukratko, plačite kada vam se plače. Radujte se kada vam je lepo.

3) Imaš li trenutno konkretne planove kao pisac – objava knjige uskoro?

Uh, da! O da! Ja je imam spremljenu. Ovo neka bude oficijalno za Bellspiration, ja moju knjigu imam spremljenu. Ja imam sve što treba za knjigu. Sve sve sve! Ali, nisam spreman. Radim trenutno, pomažem prijateljima oko njihovih poslova, provodim vreme radeći na sebi. Mislim da samo nisam spreman. Doći će mi kada budem spreman I kada ja budem ozbiljnije hteo ući u taj izazov. Da ne ureknemo ovu godinu, dobro je krenula za mene, knjiga bi već sada bila šlag na torti, trešnjica na vrhu, ali hajde da ne brzamo! Bez brige, jedan od prvih primeraka stiže na vašu adresu!

4) Možeš li podijeliti neke savjete i poruke za mlade pisce u začetku koji su još uvijek nesigurni da javno podijele svoje pisane radove?

Pišite i samo pišite. Zaljubite se u sve u šta biste voleli da se zaljubite. Dajte sebi vremena da zavolite način na koji pišete. To je meni bilo potrebno. Često sam gledao svoje pisanje I nije mi se svidelo, ali me je to dovelo do ovoga sada. Naučite da pišete automatski, meni je pomoglo. Ne bih da zvuči pretenciozno, ali pišite meni, rado ću pročitati. Često mi se javljaju ljudi koji pišu da pogledam njihove radove. Meni je to pre svega velika čast. NEKO HOĆE DA UČI OD MENE. I dalje mi je to prelepo I fascinantno i velika odgovornost. Ako među vašim čitaocima ima pisaca, tu sam da pomognem ako mogu.
I za kraj, pročitajte mami ili baki, ne postoji niko ko će od niih biti veća podrška.